Грудни део тела: део тела између врата и струка код људи, а код инсекта средишњи тела део где се налазе крила и ноге
Ефикасно: радити посао без губљења времена и енергије
Кошница: место где пчеле складиште храну, проналазе склониште и одгајају младе пчеле
Ларва: други по реду ниво развоја инсекта, када је инсект налик црву; тј. ниво када инсект пролази кроз процес метаморфозе (трансформације)
Опрашивање: процес преношења полена са мушког до женског дела биљке, чиме се омогућава осемењивање и сексуална репродукција. Птице и инсекти преносе полен са света на свет приликом сакупљања нектара и због тога се називају полинаторима (опрашивачима)
Рилица: дугачак део тела инсекта који се налази у устима и који служи сисању хране
Чвор: груб, искривљен или испупчен сегмент на дрвету или грани
Корачајући парком једно топло поподне, чујемо тихи звук зујања у ваздуху. И што се више приближавамо старом, шупљем стаблу у сред парка, зујање постепено постаје све гласније и гласније. Прошли смо поред овог старог стабла врбе пуног чворова, стотину пута, али данас примећујемо и нешто што нисмо пре, примећујемо пчеле. Пчеле улећу и излећу из стабла врбе као хиљаде малих хеликоптера.
Одлучујемо да се удаљимо од дрвета, али ипак, питамо се како би било да завиримо унутар шупљине и видимо како изгледа пчелиње друштво.
Да смо ми пчеле радилице које сакупљају полен и нектар, наш дан би такође био испуњен путовањима како унутар тако и изван кошнице. Унутар кошнице бисмо могли видети шестоугаоне ћелије и вредне пчеле радилице, презаузете испуњавањем тих ћелија са обе стране. Неке од пчела радилица граде нове ћелије. Друге радилице брину о младим ларвама. Док једна највећа пчела у кошници полаже јаја из ћелије у ћелију. Ту пчелу називамо матица. Ако бисмо живели као пчеле, одлазили бисмо до ћелије након лета, и остављали нектар који смо сакупили са цвета богатим слаткастим течностима. Ово је само део живота пчеле и само део приче о томе како изгледа унутрашњост кошнице. Има још много тога што се истражује и што биолози сазнају о овим инсектима.
Ова вредна, мала створења су витални део нашег екосистема. Научници кажу да су пчеле заслужне за један од 3 залогаја хране коју једемо. Пчеле опрашују велики број биљака и чине нашу исхрану укусном и хранљивом, укључујући многобројно воће, поврће и орашасте плодове. Пчеле проводе свој живот сакупљајући полен, чиме снабдевају своје потомство протеинима неопходним за развој. Како се полен лепи за длачице на пчелињим ножицама, тако га пчеле преносе са мушког на женски део цвета и ту започиње процес оплодње (опрашивања) и процес стварања семена за следећу генерацију биљака.
Иако су поред пчела и други инсекти и птице такође добри опрашивачи, медоносна пчела је омиљена међу пољопривредницима зато што се њихове кошнице могу преносити на различите локације. Пчеле су веома ефикасне у процесу опрашивања. Познато је да медоносне пчеле постепено нестају, и ако је ово заиста тачно ми смо такође изложени ризику од нестанка хране.
Медоносне пчеле имају један задивљујући начин комуницирања међусобно. То није исти начин на који ми комуницирамо са рецимо нашом сестром или са кућним љубимцем. Шта заправо раде пчеле? Оне плешу. Да, управо то. Пчеле радилице након што су сакупиле нектар или полен, долазе до кошнице и плешући говоре осталим радилицама (својим сестрама) како да пронађу цвеће. Биолози то називају пчелињим говором или плесом. Ми то можемо и сами да покушамо, иако ће нас наше сестре (за разлику од пчелињих сестара) гледати помало чудно. Ипак, можда је бољи начин да се научи о овом плесу или говору пчела играјући игрицу на овом линку.
Да ли сте знали да постоји много више врста пчеле него она једна уобичајена за коју сви знамо? Научници су открили на хиљаде различитих врста пчела. Постоји чак и афричка пчела која има репутацију веома агресивне пчеле, агресивније чак и од своје рођаке европске пчеле. Неки инсекти су друштвени као медоносне пчеле, што значи да живе у заједници, а неки су самосталн, као што су на пример оса копачица и еуглосини.
Хајде да истражимо пчелињу анатомију и постанимо стручњаци у разликовању медоносне пчеле. Научимо разлике између антене и рилице. Унапредимо своје вештине у разликовању женке пчеле и мужјака. Постанимо вешти у распознавању медоносне пчеле, стршљена, осе, бумбара и свих осталих врста пчеле.
Овај одељак Ask A Biologist је делимично финансиран од стране NSF Grant Award number 1556337.
Додатне фотографије: Wikimedia Commons. Медоносна пчела сакупља нектар. Фото: Боб Петерсон (Bob Peterson).
Christopher M. Jernigan. (2021, May 05). Пчелиње богатство: Прича о пчелама, (Мирјана Тадић (Mirjana Tadić), Trans.). ASU - Ask A Biologist. Retrieved November 12, 2024 from https://askabiologist.asu.edu/serbian/c%D0%B2%D0%B5-%D0%BE-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0
Christopher M. Jernigan. "Пчелиње богатство: Прича о пчелама", Translated by Мирјана Тадић (Mirjana Tadić). ASU - Ask A Biologist. 05 May, 2021. https://askabiologist.asu.edu/serbian/c%D0%B2%D0%B5-%D0%BE-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0
Christopher M. Jernigan. "Пчелиње богатство: Прича о пчелама", Trans. Мирјана Тадић (Mirjana Tadić). ASU - Ask A Biologist. 05 May 2021. ASU - Ask A Biologist, Web. 12 Nov 2024. https://askabiologist.asu.edu/serbian/c%D0%B2%D0%B5-%D0%BE-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0
Медоносна пчела сакупља нектар из цвета.
Научимо како пчеле међусобно комуницирају о местима богатим цвећем [The Way of the Waggle Dance] (доступно само на енглеском језику).
By volunteering, or simply sending us feedback on the site. Scientists, teachers, writers, illustrators, and translators are all important to the program. If you are interested in helping with the website we have a Volunteers page to get the process started.